Nekada je u životu lakše kada nemate mnogo izbora, zar ne? Verujemo da ćete se složiti sa nama da ume da bude lakše kada birate između dve stvari nego kada treba da odaberete jednu od 150. Zato izbor mesta za letovanje u Grčkoj može da bude neočekivano slatka muka. Sve zavisi naravno od toga kakav ste tip putnika, sa kim putujete i šta od odmora očekujete, i od još mnogo toga. Svako ima svoju idealnu destinaciju, treba samo da je pronađete.

Mi bismo ovog puta međutim želeli da vam predstavimo destinaciju za koju nije pitanje da li ćete je posetiti već samo kada ćete se odlučiti da to uradite. Mislimo na ostvro Krf, prelepi istorijom i smaradgnim plažama bogati ukras Jonskog mora. Verujte nam na reč, a ako nam ne verujete otputujte dole u zeleno-plavu oazu. Krf je jedno od mesta koje morate posetiti bar jednom u životu. Velike su šanse da ćete se posle vraćati svaki put kada imate priliku. Krf nije tipično ostrvo, ni njegovi gradovi i sela nisu tipični za grčku ili bilo koju drugu obalu, njegove kulturno-istorijske znamenitosti su isto tako jedinstvene, on je oduvek bio svet za sebe, ukrašen na poseban način i prošaran običajima i mešavinama kultura i jezika kakvim se niko drugi ne može pohvaliti.

Pred vama su činjenice o ovoj jonskoj lepotici, poznate i manje poznate, i one su samo deo razloga da je posetite.

• Naš naziv za ostrvo je verovatno izveden od italijanskog i naziva koji je u upotrebi na engleskom - Corfu, a ovaj opet od vizantijskog naziva koji bi mogao biti preveden kao vrhovi (najverovatnije zbog vrhova Stare tvrđave). Grčki naziv je malo romantičniji - Kerkira, po lepoj nimfi u koju se Posejdon zaljubio i doveo je na ovo ostrvo. Možemo samo da kažemo da u ovom mitu ima istine ako je nimfa rešila da svoju lepotu prenese na ostrvo.

• Kao što je slučaj sa većinom Jonskih ostrva, Krf je kroz istoriju izmenjao mnogo gospodara od trenutka kada je Vizantija prestala da postoji, ali je jedino grčko ostrvo koje niakada nije palo pod otomansku vlast. Umesto Otomana, ovde su dugo vladali Mlečani i ostavili veoma vidljiv trag, između ostalog i u jeziku. Neposredno pre konačnog ujedinjenja ovog ostrva sa Grčkom, kratko su ovde vladali i Britanci ostavili prilično pozitivan pečat na infrastrukturu ostrva.

  

• Svima nam je poznato koliko značajnu ulogu je Krf odigrao u spašavanju srpske vojske u toku Prvog svetskog rata i sigurni smo da nije potrebno da napominjemo značaj i osećaj kada posetite ostvr Vido i Srpsku kuću na Krfu. Postoji još jedno mesto značajno za našu vojsku na ovom ostvru, a svima poznato iz drugih razloga. Radi se o palati Ahilion koju je izgradila čuvena austro-ugarska carica Sisi. Palata je bila njena rezidencija, a potom i rezidencija cara Vilhelma pre početka Prvog svetskog rata. Za vreme rata međutim i nakon njega, funkcija joj je bila potpuno različita: najpre je bila vojna bolnica za srpske i francuske vojnike, a onda i sirotište. Palata se nalazi kod mesta Gasturi, 10 km od grada Krfa i treba je posetiti i zbog onoga što možete u njoj videti ali i zbog fantastičnog pogleda koji se iz nje pruža.

  

• Krf je na neki način kolevka savremene Grčke kulture jer je u njemu osnovan prvi univerzitet u zemlji, kao i prvo moderno pozorište i opera. Zanimljivo je da sa Krfa potiče Janis Kapodistrijas, prvi guverner nezavisne Grčke. Njegovo ime danas nosi od univerziteta na Krfu nekoliko godina mlađi univerzitet u Atini. Godine 1956. njegova rođaka Maria Desylla Kapodistria postala je gradonačelnica Krfa, prva žena kojoj je to pošlo za rukom u istoriji moderne Grčke. Politika im je dakle u genima, kao što je slučaj sa mnogim grčkim porodicama i dan danas.

• Budući da je vekove proveo i fizički i politički odvojen od matice, Krf je razvio tradicije i običaje koje ne možete pronaći u drugim grčkim regijama. Krf je čuven po svom karnevalu, čije je organizovanje inspirisano venecijanskim događajima ovog tipa, Uskrs se slavi na veoma specifičan način. Svetac zaštitnik ostrva je sveti Spiridon Čudotvorac za koga se veruje da je, pored ostalih čuda, proterao kugu iz grada.