Kako kod nas tako i u Grčkoj je opšte je poznata stvar da su Grci i Srbi slični narodi. Sami smo to mnogo puta ponovili pišući ove tekstove za vas i znamo da pored toga što su i Grčku i Srbiju istorijski zadesile slične sudbine, sami mentaliteti su nam slični i nije neophodno da mnogo objašnjavamo jedni drugima kako razmišljamo ili zašto baš tako. Svakako je mnogo razloga da se volimo, pa ipak bez sumnje, možda baš zbog te pretpostavke da smo skoro isti, pojedine karakteristike Srba umeju da veoma iznenade Grke. Evo šta je, bar iz našeg iskustva, u srpskom načinu života, najviše iznenadilo Grke.

Već si oženjen/udata?!

Vrlo brzo nakon pitanja kako se zovete, Grk/Grkinja se neće ustručavati da vas pitaju da li ste oženjeni/udati i koliko dece imate. Njima je to sasvim normlano i nije protiv bon tona. Umeju međutim da se iznenade ako imate 25-30 godina i odgovorite potvrdno. U Grčkoj se, naime, ljudi uglavnom venčavaju kasnije nego kod nas, pa će najverovatnije oženjenog čoveka od 27 godina koji u našoj zemlji neretko već ima dete, pitati zašto se tako mlad oženio...

Supa na 40 stepeni

Nije tajna da su neki grčki restorani u oblastima gde su najčešći gosti iz Srbije samo zbog dotičnih na svoj meni stavili supu. Grci, budući da imaju blažu zimu od nas valjda, nisu veliki ljubitelji supa i čorbi, a naročito im nije jasna naša ljubav i potreba da pojedemo supicu u sred julskih vrućina na primer.

Drvo za Božić, a nije jelka

Većina Grka vrlo dobro zna da su i Srbi pravoslavci, ali da se datum slavljenja Božića u Srbiji i Grčkoj ne poklapa jer se u Srbiji prati stari kalendar. Ovo im je veoma zanimljivo i na to gledaju sa velikim poštovanjem, pri tom velika većina njih ističe da je tako i Svetoj gori ili pobraja svoje prijatelje, poznanike ili čak rođake koji takođe prate stari kalendar. Ono što ih međutim iznenađuje je prisustvo badnjaka u oči proslave Božića budući da sami nemaju ovakav običaj.

Jedan jezik, dva pisma

Pored svog pisma, Grci naravno uče i latinicu, a neretko ćete sresti one koji uče ili su učili ruski ili bugarski jezik, pa im ni ćirilica nije strana. Uostalom, oba pisma su se razvila iz grčkog alfabeta kako sa ponosom ističu. Ono što ih zbunjuje je, kako to da naš jezik može da se piše uz pomoć oba pisma, a da i jedno i drugo bude pravilno i... po zakonu.

Da li vi imate slična iskustva kao mi? Šta je u Srbiji najviše iznenadilo vaše prijatelje i pozanike Grke? Da li vas možda nešto posebno iznenađuje od grčkih običaja?