Drugi svetski rat potresao je celu planetu i milioni života su izgubljeni, pa ni naša draga Grčka nije mogla biti izuzetak. A i kako bi se to moglo desiti zemlji sa istorijom i teritorijom kakva je Grčka. I dok većina zemalja u Evropi i svetu slavi dan primirja ili dan oslobođenja koji su obeležili kraj ovog rata, u Grčkoj se obeležava - dan kada je rat počeo. Da nismo tako slični i bliski, ovo bi nam verovatno delovalo izuzetno neobično. Svakako, iako vam se učini neobičnim, kada čujete kako je rat počeo, biće vam sve jasno.

U oktobru 1940. godine Grčka još uvek nije bila učesnik u vojnom sukobu ogromnih razmera koji će istoričari kasnije nazvati Drugi svetski rat. Opšte je poznato da je Italija u ovom sukobu bila na strani Nemačke. U to vreme, Grčka je bila monarhija, a predsednik vlade bio je Ioanis Metaksas. Italija je od Grčke zahtevala da joj mirno preda tačke od vojno-strateškog značaja, poput aerodroma i luka, i da dozovoli nesmetan prelazak italijanske vojske preko njene teritorije na svom putu ka Africi. Italija je računala da je Grčka još uvek izuzetno slaba nakon Balkanskih i Prvog svetskog rata i da će želeti da izbegne sukob. Bili su u pravu da je slaba u pogledu opreme, ali nikako što se tiče duha i želje za slobodom.

U rano jutro 28.10.1940. italijanski ambasador u Atini predao je ultimatum pomenutom predsedniku vlade Metaksasu. Učinio je to lično stojeći na pragu Metaksasove kuće. Kada je Metaksas pročitao ultimatum, rekao je ambasadoru na francuskom: "Dakle, ovo znači rat". Ambasador je pokušao da ga ubedi u suprotno, rekavši mu kako rat može da se izbegne, na šta mu je Metaksas uzvratio jednim glasnim Ne! Ambasador je još jednom pokušao, ali uspeo je samo da započne rečenicu pre nego što je premijer ponovo uzviknuo Ne! Kasnije je ambasador pisao kako se udaljio od njegove kuće duboko dirnut i pun poštovanja za tog starca koje je izabrao žrtvu radije nego ropstvo svog naroda.

Samo nekoliko sati nakon ovog razgovora Grčka i Italija su ušle u rat. Suprotno očekivanjima, Grčka je pobeđivala u ratu i da Italiji nije pritekla u pomoć moćna saveznica Nemačka, Grčka ne bi bila okupirana već bi ostala slobodna.

Prema istorijskim Ne koje je Metaksas izgovorio, već od sledeće godine, iako je zemlja pod okupacijom, datum kada je predat ultimatum počinje da se obeležava tako što su na Univerzitetu u Atini održani skupovi, a jedan od profesora je odbio da drži nastavu i zbog toga je kasnije otpušten. Obeležavanje druge godišnjice je već bilo na Trgu Sintagma i mada su se učesnici brinuli kako će reagovati italijanska okupatorska vojska, ništa nije učinjeno sa njene strane da se ovo spreči.

Prva proslava Dana velikog Ne koju su Grci zvanično organizovali i koja je bila u skladu sa današnjim načinom obeležavanja, bila je u tada već slobodnoj zemlji, 1944. godine u prisustvu novog premijera Jorgosa Papandreua. I dan danas proslava i parada učenika organizuju se u svim mestima Grčke, a centralna proslava sa velikom vojnom paradom kojoj prisustvuje i predsednik države, organizuje se u Solunu. Razlog tome je što tada Solunci obeležavaju i oslobođenje u Prvom balkanskom ratu.

Zanimljivo je da je Joanis Metaksas bio diktator ali je u istoriji najpre ostao upamćen kao veliki državnik koji je u ime celog svog naroda odbio ropstvo. 28. oktobar je u Grčkoj i na Kipru neradan dan, i osim što će roditelji uživati u paradiranju svoje dece na ulicama gradova, mnogi će ovaj praznik iskoristiti za putovanje, jer ga često vrlo zgodno spoje sa vikendom. Zato, nemojte se iznenaditi ako ovih dana u većim srpskim turističkim centrima sretnete veći broj Grka i Grkinja.