Šesti dan meseca decembra u kalendaru Grčke pravoslavne crkve posvećen je svetom Nikoli. Kod nas je praznik posvećen ovom svecu 13 dana kasnije, naravno, jer kao što je poznato, naša crkva prati stari kalendar. Iako je datum možda različit, zajedničko je to da je ovaj svetac veoma važan u tradiciji oba naroda kao, uostalom, i svih hrišćana.

Sveti Nikola živeo je u 4. veku nove ere, u vreme cara Konstantina Velikog. Njegovi roditelji bili su veoma imućni i umrli su kada je bio još mali. Odgajio ga je rođak koji je bio episkop, pa će Nikola kada odraste takođe život posvetiti ovom pozivu. Bogatsvo koje su mu roditelji ostavili, iskoristio je na najbolji mogući način, tako što je delio siromašnima, i upravo iz ovog razloga se tradicija deljenja poklona za Božić i/ili Novu godinu vezuje za ovog sveca i to u svim hrišćanskim zemljama, baš kao što je i logično, jer iako Grk rođenjem, sveti Nikola živeo je mnogo vekova pre nego što se hiršćanstvo podelilo.

Osim što je poznat kao veliki dobrotvor od koga potiče običaj darivanja za praznike, mnoge su legende o tome kako je pomagao moreplovcima, pa je i kod Grka i kod nas ovaj svetac zaštitnik moreplovaca. U Grčkoj ga zato slave sve firme i službe povezane sa morem i tada im je neradan dan. Iako Grci ne slave slavu, ovaj običaj Mornarice i luka je veoma blizak našem obeležavanju krsne slave.

Na dan svetog Nikole slaviće i svi oni koji se zovu Nikos (Nikolaos), Nikoleta i Nikolina. Kao što smo već ranije pisali, običaj slavljenja imendana duboko je ukorenjen u grčku tradiciju i ovaj praznik je za pojedinca mnogo važniji od rođendana. Ime možda nije tako često kao Janis ili Jorgos, ali će svakako i na ovaj dan biti dosta slavljenika. I oni su jedini koji dobijaju poklone. Za poklone za Novu godinu, zadužen je neko drugi: sveti Vaslilije.

Dan svetog Vasilija je 1. januar, prvi dan nove godine, pa ne čudi što u grčkoj tradiciji ovaj svetac dobroj deci donosi poklone. Sveti Nikola međutim, naročito u zapadnoj tradiciji, preuzima njegovo mesto, najverovatnije iz prostog razloga što je poznatiji i veoma važan za hrišćane uopšte. Dan kada se slavi takođe je blizak prazničnim danima Božića i Nove godine, a pretpostavlja se da su zapravo američki i holandski običaju doprineli da upravo sveti Nikola obuče crveno, preseli se na severni pol i počne da deli poklone. Ipak, u Grčkoj tradiciji ovo je i dalje posao svetog Vasilija, a kod drugih naroda često ima takođe drugo ime, poput Deda Mraz ili Father Christmas, mada to ne menja činjenicu da je lik zasnovan na svetom Nikoli.