Praznični duh se polako zavlači u svaki ćošak Grčke. Možda je vama prva asocijacija na letovanje u Grčkoj ali zimski praznici u ovoj zemlji imaju posebnu čar. Zamislite samo, okićena jelka pored mora. A ako ste od onih koji ne mogu da zamisle praznike bez snega, tu je kontinentalna Grčka i magični zimski centri kao recimo Pilion, Mecovo, Arahova, Kalavrita.

Grci Božić slave u decembru. Praznična sezona počinje početkom decembra (ako pitate trgovce, počinje i ranije) najpre se proslavlja dan Svetog Nikole 6.12. U tom periodu otprilike i počinje kićenje domova i ulica. Tradicija kićenja jelke postoji i u Grčkoj, ali mnogo starija je tradicija kićenja broda. Brod je mnogo važniji simbol u ovoj mediteranskoj zemlji u kojoj mnoge porodice žive i živele su od poslova povezanih sa morem. Tako da će mnoge kuće krasiti velika jelka i mali brod, a na trgovima ćete videti i jelke i brodove. Najpoznatiji verovatno je osvetljeni brodić koji svake godine krasi Aristotelov trg u Solunu. Na dan kada se postavlja jelka organizuje se veliki koncert i veliki broj ljudi se okuplja kako bi je okitili svi zajedno. Naravno, postoje slične tradicije i u drugim gradovima. Recimo, Trikala ove godine tvrdi da ima najvišu jelku u celoj Grčkoj.

Praznične radosti traju dakle od početka decembra da bi kulminirale za Božić, 24. i 25. decembra. Na Badnje veče, 24.12. deca idu od vrata do vrata i pevaju Božićne pesmice koje se zove kalanda. Kao nagradu za pesmice dobiće novac od "publike", a vrlo često im dele i orašaste plodove i voće. Period od 12 dana koji počinje od Badnje večeri a završava se 6.1. kada je Bogojavljanje poznat je i kao vreme dolaska nestašnih duhova koji se zovu kalikandzari (i mi imamo reč karakondžula). Oni, veruje se, nisu mnogo strašni jer uglavnom gase vatru gde ne treba ili prosipaju mleko. Ukućani ih traju tako što uz pomoć bosiljka prskaju svetu vodu u svim prostorijama kuće.

Na Badnje veče velika većina Grka otići će u crkvu. Kada se završi liturgija svi će se vratiti kući na večeru kojom će prekinuti post. Na stolu će naravno glavnu reč voditi pečeno prase, jagnje, a u gradskim centrima ćurka ili čak pile. U nekim delovima Grčke obavezno je na stolu i sarma. Naravno, i druga jela će biti prisutna poput pita sa sirom i mesom i maslina. Na Badnje veče se sprema, a na Božić jede slatki hleb koji se zove hristopsomo. Priprema se iz dodatak pomorandže, cimeta i suvog grožđa. Obavezno se dekoriše tako da delovi testa oblikuju krst. Najpopularniji slatkiši su baklava, kadaif i melomakarona o kojima više možete pročitati ovde

Božić je naravno porodični praznik, pa će cela šira familija ići zajedno u crkvu i jesti nakon liturgije. Nakon kraće pauze kako bi se odmorili, članovi porodice će se opet sastati ili u kućnoj atmosferi ili u nekoj od mnogobrojinih taverni uz hranu, piće i mnogo smeha i razgovora.

Ma koliko bili slični naši običaji, Božić u Grčkoj je poseban doživljaj i fenomenalno ćete se provesti ako sebi priuštite ovo iskustvo.