Većina atrubuta koje obično pripisujemo Grčkoj, naročito onaj da je kolevka demokratije, zapravo pripadaju njenoj prestonici prelepoj Atini. Grad naseljen vekovima, prošao je kroz mnogo faza i transformacija, a danas je najmnogoljudniji grad Grčke, sa univerzitetom, u kome i dan danas cveta kultura, baš kao i u 5. veku pre nove ere.

Atina nosi ime antičke boginje mudrosti. Legenda kaže da su se da krste ovaj grad takmičili bog mora Posejdon i Atina. Pobedio je onaj koji je dao bolji poklon stanovnicima grada - a to je uradila Atina jer su stanovnici, od Posejdonovog izvora slane vode, Atinjani mnogo korisnijim našli prvo u istoriji drvo masline. Kako je Atina postala zaštitnica grada, stanovnici su joj naravno izgradili hram Partenon koji i danas stoji i koji je sasvim sigurno vaša prva asocijacija na ovaj grad. Bez sumnje da ćete prvo njega posetiti kada tamo otputujete, naravno u okviru čuvenog Akropolja. Takođe, verujemo da je čuvena boemska četvrt Plaka savako na vašem spisku. Mi vam danas dajemo ideju šta još treba obavezno posetiti.

Nakon posete Akropolju i njegovom muzeju, preporučujemo da se spustite do čuvene četvrti Monastiraki. Ova četvrt nalazi se odmah ispod Akropolja, a njen trg će vas poput vremeplova, iz antike preneti u tursko i savremeno doba. Ovde ćete pronaći i najzanimljivije grafite različite tematike, a tu će vas sačekati i originalni suveniri. Monastiraki ima i svoju pijacu koja se nedeljom pretvara u buvljak, a svakodnveno ćete ovde pronaći najrazličitije artikle, od igle do lokomotive.

Skupština odnosno parlament i smena straže su takođe nešto što ne smete propustiti. Skupština Helena kako je Grci zovu nalazi se na trgu Sintagma i zapravo je nekadašnja kraljevska palata. Sama građevina završena je 1843, a parlament je ovde od 1934. Ispred nje nalazi se Spomenik neznanom vojniku koji svakdoveno 24 sata čuvaju evzoni - specijalna jedinica grčke vojske. Njihove specifične uniforme ali i način na koji se ovi vojnici smenjuju sigurno će vam dugo ostati u sećanju.

Iza Parlamenta, čeka vas Nacionalna bašta. Ovo je nekada bio kraljevski vrt, pa se zato nalazi iza nekadašnjeg kraljevskog dvora. Ovaj prelepi park prostire se na 15,5 hektara i prestavlja na neki način pluća Atine i pravu oazu za užvanje u zelenilu, budući da parkovi nisu baš česta pojava u ovom gradu. Dok ste tu, ne propustite da posvetite pažnju čuvenom Zapionu. U pitanju je monumentalna građevina i jedna u nizu izgrađenih u čast prvih modernih Olimpijskih igara. Arhitekta je bio Danac Teofil Hensen, a donator Grk po čijem se prezimenu zove. Za vreme prvih modernih Olimpijskih igara ovde su se takmičili mačevaoci, a danas se koristi za različite ceremonije i događaje, državne i privatne.

Kada budete spremni da se udaljite od centra, možete posetiti brda Likavitos (ili Likabetus) i Filopapu. Na Filopopapu ćete moći da se divite crkvi svetog Dimitrija, bazilici iz 16. veka sa predivnim muralima, a do nje vode kaldrmisane uličice. Kada budete spremni da odvratite pogled od lepote samog mesta, ukazaće vam se predivan pogled na Akropolj. Sa Likavitosa takođe možete uživati u pogledu i to na ceo grad, a tamo će vas sačekati crkva svetog Đorđa.

Stadion Panatenaiko potiče još iz 4. pre nove ere i mnogo toga ga čini jedinstvenim. Ovo je jedini stadion na svetu napravljen u potpunosti od mermera i na njemu su održane prve moderne Olimpijske igre davne 1896. godine. Kako su na njemu održavane igre Panateneje i moderne Olimpijske igre, na veoma specifičan način, tako tipičan za Grčku, spaja prošlost sa sadašnjošću, pa je zaista mnogo razloga da ga posetite.

Ukoliko ste raspoloženi za jednodnevne izlete iz samog grada, ne smete propustiti zalazak sunca na rtu Sunion gde se nalazi i čuveni Posejdonov hram. Takođe, iz Atine, odnosno iz njene luke Pireja možete lako skoknuti do nekog od obližnjih ostrva. Najbliža su Hidra, Poros i Egina, na vama je da izaberete. Ako želite da se osetite kao na ostrvu, a da ne idete daleko od centra grada, posetite Anafiotika. Ovo veoma staro naselje, prostire se odmah uz Monastiraki i Akropolj, a krase ga posebne kućice koje pre bi se reklo pripadaju nekom egejskom ostrvu. To i nije toliko daleko od istine, kućice su izgradili doseljenici sa ostrva Anafi, sa željom da ih novo naselje podseća na nekadašnji dom.

Kakav god bio vaš plan puta i obilaska, ne propustite da među uskim sokacima centra grada pronađete onaj koji nosi ime Karađorđa srpskoga, još jedan podsetnik povezanosti i poštovanja naša dva naroda.