Odmah posle Uskrsa većina nas se raduje još jednom prazniku, ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga što će biti još slobodnih dana. Kod nas se praznik rada proslavlja neradno, i možda će neko već za ovaj praznik "otvoriti sezonu" i skoknuti do voljene Grčke, budući da se nadovezuje na vikend. Dok se spremate za taj put, ili za put u Grčku na leto, pročitajte nekoliko redova o tome kako Grci slave Prvi maj.

Poznato je da je savremeni razlog za slavlje ovog datuma istorijski događaj iz 19. veka, kada su se prvi radnički sindikati izborili za prava koja radnici i danas imaju, poput osmočasovnog radnog vremena. Međutim, kod Grka, uostalom baš kao i kod nas, ovaj praznik je slavljen i ranije i tradicije i običaji vezani za njega imaju korene još u antičkoj Grčkoj i tadašnjoj religiji.

Grci, opet baš kao i mi, veoma vole slavlja i običaje. Svakog prvog u mesecu poželeće vam lep mesec, početkom nedelje lepu nedelju, a jedni drugima žele i svako dobro na početku zime i na početku leta. Uzimajući u obzir kakva je njihova klima, proleće i jesen i nisu toliko bitni, ako su uopšte primetni. I prvog maja će poželeti jedni drugima uspešan mesec, a od tog trenutka, naročito one čiji su poslovi vezani za turizam, možete čuti i kako žele jedni drugima uspešno leto. Upravo u dolasku leta krije se stara i još uvek živa simbolika Prvog maja.

U antičkoj Grčkoj oko prvog maja bile su proslave u slavu boga Dionisija i boginje Dimitre, zaštitnika setve, žetve, vinove loze. To je sasvim logično, budući da je ovo period kada se priroda definitivno budi iz zimskog sna. U ovu proslavu bili su uključeni mnogi običaji kojima se slavi pobeda života nad smrću, zdravlja nad bolešću i naravno plodnost u svim oblicima. Jedan od njih je ukrašavanje zelene grančice na kojoj se tek pojavilo lišće smokvama, hlebom, flašicama ulja, vina i meda kao simbole sreće, zdravlja, dobre žetve i plodnosti.

Kao što to obično biva, ovaj se običaj menjao vekovima i konačno dobio svoj današnji oblik. U većini regija u Grčkoj, nema više svoje simboličko značenje, ali predstavlja veliku radost dece koja prave venac od cveća i takmiče se čiji će biti najlepši u celom komšiluku. Venac će potom biti postavljen na vrata ili balkon i njih će krasiti do kraja juna kada će ih spaliti u vatri koja prati proslavu dana sv. Jovana.

Naravno, postoje različite varijacije ovog običaja u različitim regijama, što je takođe uobičajeno za sve praznike. U nekim delovima Grčke ovaj se venac plete već u ponoć prethodnog dana i mora obavezno da sadrži koprivu, ječam i beli luk. Na Krfu, poznatom po tome što ne samo da ima posebne običaje već i po tome da se drži tradicije više nego druge regije, umesto venca pravi se majsko drvo, koje je ukrašeno žutim cvećem i njega mladi radnici u belim pantalonama nose na ulicu i pevaju pesme posvećene prazniku.

Prvi maj je povezan i sa običajem koji su ljudi praktikovali kako bi iz svojih kuća isterali miševe i zmije, sarkivene tu u toku time. Zbog toga, mnoge prvomajske pesme sadrže upravo zvuke i reči o tome. U regiji Epir deca prolaze kroz vrtove i dan danas pevajući pesme i lupajući o kuhinjsko posuđe kako bi to izveli. Takođe, običaji za Prvi maj uključuju i preskakanje vatre u zoru i njegova simbolika je opet proterivanje svega lošeg.