Turistička agencija Zeus Travel
Većina Grka su pravoslavne vere. Zapravo 98 % njih su pravoslavci, tako da možemo reći svi su pravoslavni. Obično se upravo religija navodi kao nešto što mi i oni imamo zajedničko, što nas spaja i čini da jedni druge zovemo braća. Međutim, religija je možda ista, ali nam se običaji razlikuju. Recimo, opšte je poznato da samo mi slavimo slavu od svih pravoslavnih naroda, pa će vašim grčkim prijateljima ovaj podatak biti veoma zanimljiv i neobičan. Kod njih svi slave imendan i poštuju ga više od rođendana, a kod nas je nažalost ovaj običaj gotovo nestao. Još jedna velika razlika je način proslavljanja najvećeg hrišćanskog praznika - Uskrsa.
Uskrs naravno dolazi nakon četrdesetodnevnog posta koga se gotovo svi pridržavaju. Sa praznovanjem se počinje na Veliki četvrtak kada se farbaju jaja i to - uglavnom u crveno, odstupanja su veoma retka. Grčke domaćice nemaju vremena da jaja boje na Veliki petak jer će tog dana većina njih biti u crkvi, zauzeta pravljenjem Epitafa. Epitaf predstavlja pogrebnu povorku i Hristov grob i obavezno je ukrašen svežim cvećem.
Ovaj običaj ima različite varijante u različitim delovima Grčke, kao što se i u našoj zemlji običaji mogu razlikovati od regiona do regiona. Zajedničko je svima da se obeležava u atmosferi tuge i pijeteta u spomen na činjenicu da se Hrist tog dana žrtvovao za spas svih ljudi. Povorka kreće u različito doba dana u različitim delovima zemlje: u Atini je recimo najzanimljivija ona iz manastira Kesariani koja kreće oko 14 časova i održava se uz posebnu dozvolu ministarstva kuluture, budući da je manastir još iz vremena Vizantije. Uvek posebni su i običaji na Krfu, gde povorka počinje u 9 ujutru, ali na Veliku subotu jer im je još u doba mletačke uprave bilo zabranjeno da to učine na Veliki petak. Bilo da je epitaf u petak ili u subotu, prate ga vernici držeći u rukama sveće. Još jedna zanimljivost vezana samo za Krf je bacanje sa terasa i prozora bokala punih vode. Nije sigurno kako je nastao ovaj neobični običaj i šta on tačno simbolizuje. Prema jednom objašnjenju, na ovaj način se iz doma izbacuju sve loše stvari koje su se desile, dok drugo objašnjenje kaže da na ovaj način meštani izažavaju svoj bes zbog Judine izdaje.
Uveče na Veliku subotu većina ljudi će biti u crkvi, na liturgiji, i tu će ostati do ponoći, a neki i do kraja. Za ovu priliku, većina Grka će kupiti novu svečanu gardarobu ili će bar izabrati najbolje što ima u ormanu. Porodice idu zajedno na liturgiju, a kada kažemo porodice, mislimo na svu rodbinu koja živi u istom mestu. Pred sam kraj liturgije, u crkvi se gasi svetlo i na scenu stupaju zvezde ovog praznika kada govorimo o ukrasima. To nisu jaja već sveće koje se na grčkom zovu lambada. One su bele boje i bogato su ukrašene svakakvim ukrasima - nešto kao sveće koje se kod nas koriste na krštenju i venčanju, ali sa još mnogo više visećih ukrasa i traka u boji. Njih će sveštenik upaliti pomoću blagodetnog ognja donetog iz Jerusalima, a nakon liturgije vernici će ih odneti u svoj dom. Najpre će svećom iznad vrata napraviti oblik krsta, a potom ostaviti sveću i pokušati da održe njen plamen narednih 40 dana kako bi zaštitili svoj dom.
Kada se lambada unese u kuću, znak je da može da počne svečana večera kojom se ujedno prekida post. Cela porodica ponovo prisustvuje i uživa u kuvanim jajima i posebnom specijalitetu koji se pravi samo za ovu priliku. To je magirica, čorba od jagnjećih iznutrica i povrća. Na stolu su naravno i drugi specijaliteti, ali magirica je glavna. Tradicionalni uskršnji pozdrav odjekuje svuda od ponoći na Veliku subotu pa sve do kraja praznika, i on je - isti kao naš: Hristos Voskrese, Vaistinu Voskrese (Χριστός Ανέστη, Αληθώς Ανέστη). Nakon porodične večere, stariji i deca će otići na zaslužen počinak budući da se već radi o sitnim jutarnjim satima, a mladi će proslavu nastaviti u nekom klubu.
Porodica će još jednom obedovati zajedno u nedelju, na uskršnji ručak, a na stolu će biti pre svega jagnjetina i različite salate. Na kraju obroka biće posluženi i razni slatkiši, a najvažniji od njih je cureki, sladak hleb čije je izdanje za ovu priliku posebno - ukrašen je crvenim kuvanim jajetom. Naravno, ovaj obrok će ispratiti i zamašna količina pića i nazdravljanja, a svakih nekoliko trenutaka čućete kako neko započinje zdravicu rečima "Καλό Πάσχα!" što znači Srećan Uskrs.
Uskrs je nesumnjivo najveći i najvoljeniji praznik u Grčkoj. Običaj je da se i za ovaj praznik daju pokloni, pa će prodavnice raditi prekovremeno kako bi svi stigli da pronađu odgovarajuće za svoje najbliže. Takođe, ukrasi poput jaja, uskršnjih zeka su dekoracija primetna svuda, u istoj meri koliko i oni novogodišnji u celom svetu. Uskrs je u Grčkoj pre svega porodični praznik i svi članovi porodice (šire, naravno) će dati sve od sebe da budu na okupu bar na ovaj dan.
Uživaj u Grčkoj u vreme izolacije
23.03.2020. Saznaj više